  | O bokseru psu prekrasne ružnoce pisano je mnogo. Legende o postanku ovog mišićavka srednjeg rasta su zaista zanimljive. Kada je Bog stvorio svet, petog dana je odredio ko će biti " ko " u životinjskom svetu. Od materijala koji je imao pravio je: velike, srednje i male, zatim dugodlake, kratkodlake, a po boji je slagao razne varijacije od jednobojnih do višebojnih. Umorivši se, na kraju dana, a posmatrajući zadovoljno posao koji je obavio, uze da od preostalog materijala napravi još jednu rasu koja će po svemu biti različita od ostalih. Rečeno-učinjeno. Hteo je da napravi najplemenitijeg najlepšeg psa, blage naravi. A pošto je on, Bog, i to za njega nije bio nikakav problem, uze malo gline, u stvari baš onoliko koliko mu terba, pa učini tako lepog zivotinjskog stvora idealnih proporcija i na kraju mu rece: " bićes najlepši i najboljih od svih "- što je ovome veoma imponovalo. Bio je to stvarno prekrasan pas. Pošto je od Boga čuo da će biti neustrašiv i u svemu " naj " on onako nejak krenu pun sebe da se dokazuje. I tako u jurnjavi i opštem metežu od silnog dokazivanja i pokazivanja on udari svojom još neočvrslom glavom u stenu i spljosti njusku koja nije u prvoj verziji bila kao današnja. Tako tužan ode na svoje mesto i požali se bogu. Ovaj mu odgovori smešeći se: " Sam si kriv, necu te kazniti. Neka ti ovo bude dovoljna opomena ". Onda se okrenu i promrmlja sebi u bradu: " Pa i ovako si lep, ali bolje da ti to ne kažem, to ce sigurno primetiti oni sa kojima budes živeo ". |
